Moria je nastala 1995. god. Pod nazivom „ Heatbreeders“ tadašnju postavu su činili srednjoškolci Gordan Jarić, Ivan Đuranin i Boris Popov. Kroz par meseci im se pridružuje Aleksandar Tepić i bend menja ime u MORIA. Prvi nastup kao četvorka imaju u tadašnjem klubu „Čudna šuma“ koji je bio nastavak legendarne „Rockoteka ONA“. Kasnije će svirati na istom mestu u nekoliko navrata. Bend na početku svira crossover heavy- hc – punk muziku sa tekstovima na srpskom koji se baziraju od lokalnih legendi do svetskih problema. Bez jasne slike budućnosti, bend lagano pravi prepoznatljiv zvuk koji će ih obeležiti zauvek kao bend koji u jednom momentu svira satiričnu pesmu u regge fazonu dok preko sledeće besne numere u punk rock maniru, dolaze do lagane balade o impoteciji i kreću ka završnim rifovima HC numere koja govori kako „ Srbija se umiriti ne može...“.
Skoro uvek na svojim koncertima pevač provocira publiku vičući im „ Crvi! „ Nekoliko meseci kasnije A. Tepić u bend dovodi svog školskog drugara Predraga Vernačkog i bend upotpunjen sa još jednom gitarom još više kreće u eksperimentisanje bez presedana. Sviraju po Novom Sadu na svim lokacijama gde postoji utikač. Grupu uskoro napušta Gordan Jarić i A. Tepić na njegovo mesto dovodi tadašnjeg studenta i iskusnog gitaristu Nikolu Rajkovića. Ova postava Morie će kasnije biti zajedno do samog raspada benda.
Prvi pokušaj sa Jovanom Savinim da snime demo 1996 propada. Sviraju po nekoliko puta nedeljno uvežbavajući što više sopstvene kompozicije na Srpskom. Komadant Adam im nudi da snimaju u njegovom studiju i Moria 1999. Snima prvi singl „ Klimaj glavom“. Kasnije će snimiti još 2. Nekoliko gostovanja u emisijama „21 na 21“ tadašnjeg radija „021“ dovodi ih na godišnju top listu 25 bendova od kojih jedino MORIA nije imala bilo kakvo zvanično izdanje. To i prvo mesto koje je pesma „ Klimaj Glavom“ držala nekoliko nedelja na top listi radija „021“ –„21 na 21“, je ujedno bio i najveći mediski uspeh benda. Radio „021“ im nudi da ostvare izdavanje albuma, međutim ubrzo potom je izgorela cela zgrada u kojoj se nalazila centrala radija i pregovori o albumu ostaju „u vazduhu“.
1999. Ne dugo potom, izmoreni, besni, prezasićeni sa kilometrima svirki iza sebe uglavnom po glavnom gradu Vojvodine i okolnim selima, od najimprovizovanijih barova, klubova i stecišta ljubitelja rok muzike i avangarde do mesta koja su ugošćavali renomirane rok izvođače i bendove, dolazi do veće pauze rada u bendu. Pred sam početka ere dolaska interneta u Srbiju, My Space-a, FB- a, otvaranja nekoliko studija za snimanje kao i prostora za održavanja svirki u Novom Sadu, te cele jedne expanzije rok scene od 2000. naovamo, Moria prestaje da radi. Članovi se razilaze i na samom kraju umesti Peđe i Nikole na gitarama, dolazi Nemanja Radaković, sa kojim je Moria imala poslednji koncert. Za vreme svog postojanja napravili su i svirali isključivo autorske pesme sa po nekom obradom u svom maniru. Postoji 42 audio zapisa sumnjivog kvaliteta, pesama koje je bend napravio. 16 Godina kasnije u improvizovanom studiju „Nasty D“, Moria će u najplodnijoj postavi, ali uskraćena za Predraga Vernačkog, zbog medicinskih problema, snimiti još 4 i započeti isto toliko numera pre nego što su članovi po drugi i poslednji put naišli na prepreku u komunikaciji i prestali sa radom.

MORIA
Predrag Vernački – Gitara
Nikola Rajković – Gitara
Ivan Đuranin – Bas gitara
Boris Popov – Bubnjevi i perkusije
Aleksandar Tepić – vokal
Gordan Jarić – Gitara ( Prvi rani period)
Nemanja Radaković – Gitara ( Posledni koncert i zadnji dani benda )
Vladica Lukić - Usna harmonika ( gostovanje u pesmi "Bez kontrole" i "Poslednji dan")
Merima Fetahović – Ženski vokal ( gostovanje u pesmi „poslednji dan“ – Ženski vokal)